О пропадању и нади

Телефонски позив познаника кога дуго нисам чуо затиче ме за радним столом. Спарни летњи дан лењо се вукао, попут неког говора фантомског Тадићевог премијера. Вест да је познаник остао без посла као да је била очекивана. Тиме се придружио брзо растућој армији наших незапослених сународника, директних жртава Њу дила Тадић-Цветковић. Long time no see.

Кажем му како нам Тадићева власт пије крв и темељно растура земљу. Још један њихов мандат и одосмо под лед, рекох. Колективно.

– Па, не знам за тебе, али ја сам узео чланску карту у општинском одбору напредњака – изговара без даха, као да тиме саопштава нешто изузетно важно.

Питам га зашто се одлучио баш за тај корак, искрено заинтересован. Кажем му да Тома говори исто што и Борис, да се разлике између њих не примећују ни под микроскопом…

– Знаш, мислим да они [напредњаци] имају највеће шансе да освоје власт – остајем збуњен одговором, у магновењу тражећи конкретну везу с мојим питањем.

Шта је с другим странкама, помињем радикале, говорим да је то годинама била јединствена екипа, а сада…

– А, па они [радикали] тешко да могу да ураде нешто озбиљније на изборима – сада већ у стилу ЦЕСИД-а наставља познаник. – Уосталом, сви ће они да направе коалицију после избора! – ова неочекивана „помирујућа“ поента брже-боље затвара загрејану политичку тему.

Поменути разговор с познаником, који се попут фамозне „тихе већине“ доследно (дез)информише путем телевизије, навео ме је на размишљање о двема толико различитим групама грађана Србије.

Прва и знатно бројнија категорија становништва информације добија готово искључиво путем електронских медија: Тијанићеве „ТВ Бастиље“, телевизије Б92 и осталих тадићевских строго контролисаних медија, дизајнираних за колективну лоботомију према доказаним гебелсовским принципима. Оно што се појави на телевизији, то се и десило, као да важи за ову групу. Стога и није чудно што је за те људе једина озбиљна „опозициона“ партија управо СНС. Смућкана у евроатлантским лабораторијама, чаробна формула за ову „групацију“ (према луцидној формулацији Ане Филимонове [1]) обухвата и њену пажљиво испланирану медијску промоцију. Истовремено, постоји готово тотална медијска забрана појављивања за лидере преосталих опозиционих странака – ДСС, СРС и Двери. Дакле, након бесмртне комунистичке пароле „И после Тита – Тито!“, спремна је актуелна либерално-мондијалистичка – „И после Тадића – Николић!“. Вешто, и, по свему судећи, ефикасно.

Друга група не броји више од неколико хиљада (или десетина хиљада) људи, по крајње слободној процени. Самим тим, ова група је социолошки знатно мање атрактивна, али нека ми буде допуштено да ипак прозборим коју о њој. Ради се о популацији која се информише путем слободних сајтова [2] недотакнутих тадићевском цензуром. Овде се може запазити феномен друге врсте – замка Интернет гетоизације. Наиме, реч је углавном о образованим људима са већ формираним јаким антивладиним ставовима. Самим тим, на овим сајтовима – и кроз ауторске текстове и кроз коментаре – провејава суштинско слагање уз мање-више небитне разлике у мишљењима. Опасност се крије у илузији да поменути портали представљају „Србију у малом“, тј. да верно осликавају расположење широких народних маса. Тиме се, примера ради, може објаснити растући месијански привид да толико жељени преокрет у Србији на следећим изборима може донети једна ванпарламентарна странка својим самосталним наступом.

У једном ранијем тексту [3] скицирао сам структуру, предуслове и полуге меке окупације у коју је Србија упала као у врели казан сломом повећег дела сопствене елите. Без обзира на очигледан недостатак елементарне државничке интелигенције првог човека Србије, погрешно је целокупну одговорност за овако јадно стање нације приписивати само једној странци и њеним челницима. Несумњиво, један део елите „продао је веру за вечеру“. Други део пак, заједно с немалим бројем обичних људи, након вишедеценијске бескрупулозне медијске агресије Запада усвојио је непријатељево становиште као сопствено, што је познат и веома ефикасан механизам психичке одбране.

Једина (каква-таква!) нада за излазак из ове кризе епохалних размера лежи у формирању јединственог опозиционог блока. О овој, за моју маленкост више него разумној идеји, до сада се изненађујуће стидљиво писало и говорило [4]. Јединствени опозициони блок формирале би оне снаге које нису носиоци самопоражавајуће еврофанатичне мантре о „Европи без алтернативе“ и подједнако погубне пароле „И ЕУ и Космет“. Фронт народног спаса требало би да остане отворен за истакнуте појединце који нису чланови партија. То би био један реалистичан покушај да се укрупњавањем снага направи историјски преокрет и заустави вишегодишње пропадање и понижавање Србије. Ствар сувише подсећа на фамозну коалицију ДЕПОС, рећи ће критички расположен искуснији читалац, али ова аналогија не мора да важи и за финални (не)успех пројекта. Критизери овог предлога треба пре свега да објасне шта је његова алтернатива.

[1]       Ана Филимонова – Групација Николић-Вучић: америчка креатура се бори за власт у Србији (http://srb.fondsk.ru/news/2011/04/14/grupaciia-nikolih-vuchih-americhka-kreatura-se-bori-za-vlast-u-srbiii-i.html)

[2]       Видовдан (www.vidovdan.org), Фонд Слободан Јовановић (www.slobodanjovanovic.org), Српски културни клуб (www.srpskikulturniklub.com), Српска мрежа (www.srpskamreza.net) и други

[3]       Стефан Душан – Неподношљива лакоћа робовања (https://stefandusan.wordpress.com/2011/04/20/неподношљива-лакоћа-робовања)

[4]       Примера ради, треба поменути текстове Остоје Симетића – ДСС и Двери морају заједно (www.srpskikulturniklub.com/dss-i-dveri-moraju-zajedno), Николе Турајлића – Фронт националног спаса – алтернатива Србије! (www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=14595:front-nacionalnog-spasa-alternativa-srbije&catid=39:drustvo&Itemid=66) и извештај с конференције за новинаре у организацији Двери – С ким ће Двери у коалицију за изборе!? (www.dverisrpske.com/sr-CS/pokret-za-zivot-srbija/novosti/dogadjaji/dveri-na-izbore-s-kim-do-pobede.php)

Advertisements

О Стефан Душан

Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Овај унос је објављен под Колумна и означен са , , . Забележите сталну везу.