Потпуна слика издаје и скица наде у васкрсење

Ових дана треба да се оконча нечувена трампа: родно место српског народа, Косово и Метохија, даје се у замену за једну шупљу реч – кандидатура. Тадићева Србија ће наиме ускоро добити кандидатуру за чланство у Европској унији. Фамозну фусноту, која је приликом преговора с Приштином уваљена Србији, режимски медији већ прослављају као велику победу. Ипак, и ово ново понижење Србије, можда највеће до сада, само је једно у низу. Зашто се све дешава у амбијенту потпуне апатије?

Живимо у условима тоталног медијског мрака. Подсетимо се, у време Милошевића постојали су електронски и штампани опозициони медији. Примера ради, Б92, тада опозициона кућа, данас је један од најоданијих следбеника политике Тадића и другова. Постоји свега неколико сајтова преко којих можете да сазнате целовиту истину. Дакле, у данашњим условима илузорно је говорити о демократији, слободним изборима и бројним другим тековинама европске цивилизације, иако се тој Европи наводно тежи.

Двехиљадеосма је година у којој је кретање Србије према провалији добило страховито убрзање. Најпре се десило самопроглашење независности Косова, затим силазак Коштунице с власти и најзад – разбијање тада највеће опозиционе странке. Управо ово последње је кључно за тему овога текста. Ма шта мислили о некадашњим радикалима и њиховој политици, постојање једне оштро супротстављене странке која је окупљала готово трећину бирачког тела представљало је изузетно важан коректив сваке владајуће политике. Ако ништа друго, постојала је могућност организовања масовних уличних демонстрација као знака отпора. А они који су дошли на власт после паљевине парламента итекако зазиру од улице.

Да је то био обичан расцеп једне странке (формирање нове партије сличног програма), данас га не бисмо ни помињали. Нажалост, радило се о нечем другом. Наиме, врло брзо је постало јасно да нова странка напушта патриотски колосек и почиње да копира програм владајућих демократа. Потпуни преокрет дешава се преко ноћи. Као илустрацију данашње позиције напредњака наводимо реаговање њихове узданице Вучића на вест о продаји Космета: „Српска напредна странка очекује да ће Србија у марту добити статус кандидата за чланство у Европској унији, рекао је заменик председника те странке Александар Вучић и оценио да је, за вредновање тог статуса на прави начин, потребно да СНС победи на предстојећим изборима. Ни добијање статуса кандидата неће и не мора да значи одмах бољи живот за грађане, јер Србија има неспособну и корумпирану власт, истакао је Вучић.“ Сваки коментар је излишан.

И ту негде је био завршетак било какве идеје народног отпора. Јер, да би се изашло на улице, неко мора да позове. Прича о „спонтаним демонстрацијама“ је обична фикција. А тог неког ко би позвао на отпор данас нема, зато што се харизма изместила на позицију „власти у сенци“. Без хашког заточеника остатак разбијене опозиције напросто не поседује харизму.

И тако, док једни издају своје бирачко тело и после избора нагло прелазе у супротни табор, а други издају политику у коју су се клели две деценије, трећима је издаја такорећи професија. Једна издаја следи другу, бескрајна понижења ређају се као на покретној траци и слажу у мозаик у коме она општа, велика издаја, пролази без озбиљнијег гласа протеста. Историја ће забележити само име Бориса Тадића као новог Вука Бранковића. Потрудимо се ипак да запамтимо потпуну слику!

Парадоксално је да Србија могућност свог спаса може тражити у пропасти других. Евидентно је наиме да је крах еврозоне неизбежан и да се само поставља питање времена и шавова по којима ће се рекомпозиција десити. Мимо тога, шансе за промене нису велике. И поред апсурдне позиције Србије као „пацова који ускаче на брод који тоне“, не треба очајавати. Позицију пословичне националне кукњаве у предизборном периоду треба заменити хладном главом. То као да нам саопштава глас који је недавно уз мук саслушан на слави радикала. Срце је можда оштећено, али мозак још ради беспрекорно: предизборна позиција радикала дефинисана је јасно и једноставно. Наиме, фронтално ће се напасти један резервоар гласова (ДС-СНС), који по неким истраживањима окупља више од половине данас опредељених гласача. Тај фронт изузетно је рањив на месту које заузима СНС. Нема ту неке „велике филозофије“, нити има разлога за сентименталност. Другим речима, мрежа је празна, лопта је на нози и очекује се волеј. Данас изузетно потцењени радикали имају све изгледе да буду оно „највеће изненађење наредних избора“. Уз две напомене ради илустрације времена у коме живимо: лидер треба до краја да им остане „жив и здрав“ и кампања треба да се схвати озбиљно. Не знам да ли ће после релативног успеха радикала Србији бити боље. Али, уверен сам да јој не може бити лошије него данас.

С друге стране, Војислав Коштуница и његов саветнички тим треба да преиспитају своју предизборну стратегију. Врло је лоше када се утакмица започиње аутоголовима, јер се на крају лако може завршити правом катастрофом. Још није касно да се јалов идеализам и наивност замене јасном предизборном стратегијом. Две ствари, инсистирање на појму „неутралности“ (што вриштећи пати од недостатка маркетиншког набоја) и прећутни предизборни пакт о ненападању с Томом, страховито слабе десно крило ДСС, које поменутом стратегијом радикала (али и присуством Двери) врло лако може бити успутно „почишћено“. Потпун неуспех Коштунице (који по мом скромном суду при данашњем положају фигура „виси у ваздуху“) био би веома рђав по Србију. Не ради се ту о броју посланика, већ о могућој демисији парадигме која је за данашњу Србију од непроцењиве важности.

Формирање јединственог предизборног блока СРС-ДСС-Двери највише би користило Дверима, а затим Коштуници. Уверен сам да би та коалиција, у условима разуђене издаје о којој је напред било речи, освојила знатно више од простог збира гласова. Они који јој се противе треба најпре да изнесу разлоге, затим да предложе разумну алтернативу и напослетку – да понесу одговорност за резултате који ће бити остварени самосталним наступом на изборима.

Advertisements

О Стефан Душан

Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Овај унос је објављен под Колумна и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Потпуна слика издаје и скица наде у васкрсење

  1. Повратни пинг: Стефан ДУШАН: ДСС пред изборном катастрофом? – Српски културни клуб | Српски културни клуб

Затворено за коментаре.