Добар предизборни потез Двери

Двери су затражиле формирање заједничког опозиционог фронта против Тадића. У отвореном писму упућеном на адресе Српске напредне странке (СНС), Демократске странке Србије (ДСС), Српске радикалне странке (СРС) и Нове Србије (НС) предлаже се формирање предизборне коалиције која би се сабрала око два принципа – одбране КиМ и „политичког кажњавања режимских странака за издају и уништавање државе“.

Овим апелом Двери повлаче добар предизборни потез. Једним ударцем се „убијају две муве“. Прва „зунзара“ је много опаснија по саме Двери. Ради се наиме о већ устаљеној реторици „сви остали су стари и рђави, само ми смо нови и добри“ која – без обзира колико одговарала стварном стању српске политичке сцене – по мом мишљењу опасно вуче на политичко секташтво и делује одбијајуће на један број потенцијалних гласача, посебно оних старијих. Овим апелом исказује се спремност на сарадњу са другим странкама и самим тим ублажава се реторика ексклузивности, те појачава аутентично опозициона компонента деловања.

Друга „мува“ је конфузија која код приличног броја људи влада када је у питању наводно опозициона СНС. Ако је тачно да „не пада снег да прекрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг“, онда је овај „снег“ дошао у правом тренутку. Наиме, заједничка платформа би, према Дверима, требало да садржи „обустављање преговора о прикључењу Србије Европској унији“ и „проглашавање Руске Федерације за најважнијег стратешког партнера Србије“. Свако ко прати изјаве функционера СНС схвата колико је ово далеко од позиције на којој се ова странка данас налази. Тренутно се СНС позиционира између ДС и ЛДП, при чему ДС у том моделу „заостаје на десници“, док напредњаци полако али сигурно заузимају „центар“. По свему судећи у табору напредњака је закључено да таква стратегија најсигурније води ка освајању власти. Више пута сам истицао да се подршка напредњацима налази у сфери ирационалног – управо ова околност омогућава њиховом руководству спокојство приликом избора било каквог политичког пута. (Не треба ни помињати колико је опасно „искључити рационално у себи“ приликом избора политичке опције. Контроверзни научник Вилхелм Рајх је својевремено објавио књигу Масовна психологија фашизма у којој је устврдио да је фашизам последица сексуалне репресије, док је комунизам прогласио за својеврсни „црвени фашизам“.)

Остаје да се види како ће овај апел завршити. Без обзира да ли ће он бити игнорисан или ће се нека странка истрчати да га прва одбије (јасно је да ни радикали неће хтети заједно с напредњацима, јер би то био сигуран пут у правцу гашења њихове странке) – дошао је у правом тренутку. Па ни позиција ДСС не уклапа се у предложену платформу дверјана, премда је растојање које треба прећи од неутралности до „окренутости Русији“ свакако мање од оног напредњачког.

Јасно је да од овако постулиране коалиције неће бити ништа. Тога је свакако свесно и руководство Двери. Штавише, све извесније је да ни одржива предизборна коалиција (СРС-ДСС-Двери) неће бити формирана. Без обзира на то, овај потез може бити добар путоказ Дверима у ком правцу треба наставити предизборну кампању: пригушење „реторике екслузивности“ и снажење аутентично опозиционог гласа за препород Србије.

Advertisements

О Стефан Душан

Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Овај унос је објављен под Колумна и означен са , . Забележите сталну везу.