Најезда напредњака и пораз владавине знања

У тексту Томо, не даље од мешалице! Остоја Симетић нуди надасве занимљиву и несвакидашњу перспективу сагледавања двојца напредњачких врховника. Тако он поручује Томиславу Николићу: „Запитај се, зашто баш ти треба да будеш нови српски вођа? У чему си ти то најбољи међу нама? Па чак и у твојој странци? Најтеже је бити искрен према себи, па признати: ‘Ја сам шездесетогодишњи грађевински техничар из Крагујевца с великим жељама, али без озбиљних адута.’ Некако, за државу је срамота ако нема бољег кадра од тебе за чеоно место. Замисли, ти водиш преговоре с твојим западњачким пријатељима о суштинским питањима из домена националног интереса, они с подлогом Итона, Оксфорда, Хајделберга, Јејла и сл., а ти поткован сељачком виспреношћу, брушеном поред ракијског казана. Јелда не бива?! Што баш Србија да буде једина у Европи с нешколованим вођом?“

Остојин духовит и папрен текст се тако прикључује веома ретким критичким освртима на рачун напредњака (најпопуларније српске странке према свим истраживањима јавног мњења). Одбијање неких сајтова да га објаве много више говори о стварној природи тог дела блогосфере него о важности текста. Ти сајтови се држе своје проверене схеме – бескрајног мантрања о глупостима и непочинствима Тадићевог режима те непрекидне кукњаве над тужном судбином српства. Од дрвета њихове мантре не види се шума епохалног српског страдања. Питање о искрености и мотивима њихових уредника већ дуго лебди у ваздуху. С друге стране, Остојин чланак тера на размишљање и послужиће ми као шлагворт за неколико редова.

Још Платон се залагао за владавину знања. Био је противник демократије. Демократија је владавина већине, а већина људи не зна шта је добро, зато није добро да већина одлучује шта је добро за заједницу. Већина људи је необразована. Треба да владају они који највише знају. Управљачи треба да буду они који не желе да управљају али по природи свога знања су погодни да то раде. Они који желе да управљају то раде из личне користи. Филозофи треба да буду управљачи јер је материјална корист најдаље од њих. Управљаче треба да одликује стручност исказа и одрицање од свих чулних задовољстава. Филозофи имају највише осећаја за опште добро и њихов живот треба да буде жртва за опште добро. Они у потпуности треба да буду јавни људи, тј. да не маре за приватни живот, да немају имовину и породицу. Владари треба да имају више од педесетак година јер нагони тада утихну. Нагони су ти који нас окрећу ка личној користи. Праведна је она држава која омогућује свим грађанима да раде оно што најбоље знају и што им по природи лежи. Онда су грађани срећни, а то је циљ државе. Ако грађани нису срећни, могу да раде против своје државе.

После старогрчког филозофа смењивали су се миленијуми и управо демократија се усталила као преовлађујући политички систем. Можда је најздравије схватити демократију као најмање зло. Сваки глас има једнаку вредност. Занимљив је стога увид у образовну структуру гласача. „Једна петина становника Србије или 21,9 одсто има непотпуно основно образовање, једна четвртина или 24 одсто има основно образовање, четири од десет (41,1) завршило је средњу школу, док 6,5 одсто има факултетску диплому.“ Дакле, готово половина становника Србије има завршену само основну школу, а по броју факултетски образованих људи налазимо се на дну листе Европе. Шта ли би стари Платон рекао на ово? Његовој бесмртној души смеши се брк.

Као што је добро познато, код напредњака нема ничег оригиналног у програму који је позајмљен од владајућих демократа, нема нових људи и идеја, нема ни неке превратничке парадигме која би значила боље сутра за Србију. Међутим, више од тога поражава потпуно одсуство рационалног дискурса као „воље за знањем“ код њихових приврженика. Дакле, „Тома је цар“ и то је већ врховна религија, то се не доказује. Ако Тома сутра каже „Србији је место у Афричкој унији“, то ће се прихватити као глас Бога и сместа ће се прећи на афрофанатизам. Запањујуће, али нема размишљања о томе шта тај човек заиста говори. Оно рационално је искључено. Тадићева власт је рђава, она краде (неспорно!), напредњаци ће бити добри, они неће да мажњавају (верујте!). И ту је завршетак дубоких мисли, треба их само до бесвести понављати. Курта треба да сјаше, да би узјахао Мурта.

Напредњачка најезда долази на ретко виђеном таласу малограђанштине. Парадоксално је што је, у оквирима једног вулгарног утилитаризма, баш тај талас њихова највећа снага. У границама тог света Остојина визура нема никаквих изгледа да буде прихваћена. Напротив, пре ће бити исмејана. Јер, ту сваки аргумент уступа место заслепљености. Једна скрупулозна анализа могућих постизборних комбинација не би оставила много простора за оптимизам: све извесније је да ће крајњи исход избора бити управо формирање „бетон-коалиције“ Томе и Бориса. Мислите ли да ће напредњачке присталице негодовати када се то догоди? Варате се. На брзину ће се склепати неки лажни изговор (например одбијање Коштунице да уђе у владу чију платформу би чинио данас већ безумни, србоцидални еврофанатизам) и – идемо даље! Мурта није сменио Курту, већ је заједно с њим зајахао рагу у коју су претворили Србију. Какво опозиционарство? Прерасподела плена овде и јесте једини прави циљ. Знању ту није место.

Advertisements

О Стефан Душан

Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Овај унос је објављен под Колумна и означен са , , , . Забележите сталну везу.

4 реаговања на Најезда напредњака и пораз владавине знања

  1. Cernisevski каже:

    Sto se obrazovne strukture tice, takva je kakva je i tu se nema kud.Nemam tacne podatke za Rusiju, ali mogu da pretpostavim da nije bitno drugacija od srpske. Ipak, vidite da su oni uspeli da naprave dobar izbor. Znam za odlican Simeticev clanak glede Tome i mesalice (kaze da mu jos nije odovorio na ponudu 🙂 Ipak, primer, recimo, Milosa Obrenovica govori da obrazovanje nije presudan materijal koji cini drzavnika. Tako da, to sto Nikolic nema Iton, Jejl, Oxford i sl. jos i djene-djene; nego je problem to sto covek jednostvano nije od tog materijala, o moralnom sunovratu da se i ne govori.

    Da li njegovi sipmatizeri bespogovorno slede vodju ? Moguce je da ste sasvim u pravu. Ne zaboravimo da je nasa, kako kolektivna, tako i pojedicna psiha, vec dugo izlozena dejstvu paklenih sila, a u cilju prilagodjavanja i usmeravanja u zeljenim pravcima. Pazite, malo njih iz te masine moze da izadje citavo. I da, po svemu sudeci, onaj ko je te sile oposlio, verovatno jako dobro zna sta radi, cim je uspeo da pridobije tolike pristalice za jednu u sustini kvinslisku opciju. I to tako da posmatracu sa strane sve to deluje kao jedno veliko pozoriste apsurda. I dalje sam kod stanovista da nedosanjani evropski san negde iz pozadine snazno deluje, snaznije nego sto se to nama cini. Ne sudite po sebi.

    Slazem se da sasvim moguca „velika koalicija“. Mada, u celoj toj prici, sad posle kandidature, deluje da je Toma svoju ulogu batine za Tadica u stranim rukama, ustvari odigrao, i da je postao potrosen. Pod pretnjom gubitka vlasti, sa Nikolicem (i strancima) za vratom, Tadic je prosto morao nesto da ucini. Buduci (u boljem slucaju) potpuno nesposoban za bilo koji sustisnki doprinos sopstvenom narodu, sa pozicije vlasti imao je jednu jedinu kljucnu prednost u odnosu na Nikolica. Naime, bio je u mogucnosti da ucini ono sto Nikolic nije – da izda Kosovo – i to je i ucinio. Toma kao takav je taj proces samo ubrzao. Da li ce koalicije biti ili nece, u sustini strancima sad i nije toliko bitno, mada bi im to bila dobitna kombinacija. Ko god da pobedi, oni dobijaju. I sve ovo stavlja Nikolica u tezak polozaj. U redu, moze da pobedi. Ali sta onda da ponudi Zapadu ? Tadic je je povisio kriterijum kolabiracije, Toma sad ne sme manje od toga. Da ide na vise, moze se, ali tesko. Da se vrati sopstvenom narodu – posle onolikog evrofanaticnog prenemaganja – jos teze.
    Osim toga, Tadic se ovim cinom potvrdio mentorima, i za ocekivati je da ce stati za njegovu stranu. Jer, zasto bi menjali kombinaciju koja dobija ?

    – Pozdrav, Milos

    • Хвала на коментару! Има доста тога што се још може понудити окупаторима и мислим да су и сами изненађени што им се неке ствари дају а да нису ни затражили. Ово је тек почетак потпуног распада Србије – културног, економског и територијалног. Оног тренутка кад закључе да су Косово* „одрадили“ прећи ће на друго жариште (мислим да ће ићи једно по једно). Следеће жариште ће бити или прешевска долина или Рашка област. Притисак на Републику Српску ће бити сталан. Културна дезинтеграција је у току и неће стати и то је врло битан део процеса. Ако Тома добије највише гласова, он започиње „консултације“ са другим странкама. Неки сајтови (вероватно знате на кога мислим) који као фол навијају за коалицију Тома-Коштуница, заправо раде за Тому. То је тужно, али тако је. Ваљда од нечег мора да се живи, па мало да заборавимо на етику. Тадић може да формира владу само ако лоше прођу и Тома (супротно свим испитивањима) и права опозиција. Коштуница неће издати Србију, али ако му кампања и у наставку буде оваква, проћи ће веома лоше на изборима (сада је на ивици цензуса). Замислимо да ипак прође добро: коалиција Тома-Коштуница-Дачић ће бити могућа само ако Тома одустане од слугерањског еврофанатизма. Која је шанса за то, нека свако закључи сам. Поздрав!

      • Cernisevski каже:

        @“Ово је тек почетак потпуног распада Србије – културног, економског и територијалног.“

        – Sa ovim je stvarno tesko ne sloziti se. Stvari su otisle toliko daleko, da ja stvarno ne vidim kako ovo moze da izadje na dobro. Jednom recju – sledi potpuni slom, koji sad moze da eventualno (ali samo eventualno) da se spreci samo direktnim i brutalnim ruskim mesanjem u srpski politicki zivot. Ipak, sanse da se to desi odmah i sada su plasim se, minimalne.

  2. bb каже:

    Mislim da je u osnovi ovog i Simeticevog tekstva jedna konstrukciona greska: nije problem nase (a i strane) politike znanje- vec hrabrost. Politika nije neko alhemijsko vise znanje, nedokucivo obicnim ljudima- vec jedna pragmaticna, racionalna, merljiva i prizemna radnja. U tom smislu otpadaju hvalospevi antickim misliocima, jer su i najlosiji politicari cak i ovde u Srbiji, iscitali izvode iz tih knjiga i belezaka- posto imaju dosta slobodnog vremena, naime nisu cesto u poslanickim klupama. Znanje je dostupno svima, ko god ima malo bolji mobilni telefon, a malo vise megabajta u paketu, moze da sazna sta ga interesuje. Mnogo teza stvar od sticanja, cak i od primene znanja je- hrabrost. U tom smislu vise verujem i vise znam da je hrabar onaj ko je pored mesalice sa golim strujnim kablom, pored bare, nego uglancanoj beogradskoj skockanoj kukavici, kojoj je vrhunac zivota da se pojavi nalickan na TV-u a nocu da obrne neki dobar komad, po mogucstvu dva. Posto smo prisustvovali sta tehnokrate eksperti i nacitani tasna-mashna-kamashna mogu da u jednom mandatu urade od nase zemlje- mislim da to nije put kojim se dalje treba ici. Iako tashna-masna-kamashna experti znaju sta je dobro a sta je lose za Srbiju, oni zasigurno nemaju onu stvar da to dobro sprovedu kako treba- na sam popreki pogled od Velikog Brata preko bare… Zato ja verujem da su oni kraj golog strujnog kabla, pored bare (ali bukvalne) tik do mesalice, hrabriji i jaci i mocniji da urade nesto sto ce se kositi sa interesima nasih neprijatelja.

Затворено за коментаре.