Војислав Шешељ: пример јунаштва у времену зла

Живимо у времену великог зла. Не само да време добија убрзање, већ се и зло згушњава. То је опис осећања које у нама изазива планетарно кључање због пуцања темељне конструкције западне цивилизације. Попут архетипског отварања Пандорине посуде, на човечанство су се сручиле небројене невоље. У изнутра окупираној Србији свеприсутна апатија, изазвана непочинствима однарођене политичке елите, представља последични израз таквог стања. Зато завршна реч др Војислава Шешеља на хашком суђењу делује као животодавни пљусак после дуготрајне суше.

Морамо се понашати као да смо слободни, саопштава нам Харолд Пинтер. Премда у букагијама, Шешељ је девет дугих година размишљао и говорио као слободан човек. Многи који нису утамничени налазе се бескрајно далеко од тих простора слободе. Ко хоће да се у његов суд верује, нека га изговори хладно и без страха, вели Шопенхауер. Но, ово није само питање тренутне уверљивости: Шешељеве речи остају записане у вечности. Непознати аутори једне странице на Интернету исписују посвету: „За успомену и славу српском јуначком народу кога више нема“. Дух тога народа показао се ипак живим кроз реч изговорену у хашкој судници. У томе и јесте њена највећа вредност.

Шешељева снага и самодисциплина, изражена путем јасног и логичног тока мисли, уклесала је границу између два света: његовог и његових тамничара. Но, својим речима о двојици хуља, што издају пријатеља онда када му је најтеже, Шешељ нам је указао да се границе између та два света заправо протежу свуда око нас. И немогуће је остати равнодушан. Прастара је то српска дилема: „Царе Лазо, честито колено, коме ћеш се приволети царству?“ Можемо бити само на једној страни те границе. Пишући о „хашком тужилаштву које ће се последње смејати“ једна ауторка нам своју страну несвесно открива. Не треба имати никакве илузије, таквих има много. Тај свет никада неће разумети, јер напросто није у стању: Шешељев смех већ грохотом одјекује у вечности.

Подвиг витешке борбе Војислава Шешеља је контрапункт свему што отуђена политичка елита данашње Србије представља и чини. Тај светао пример јунаштва у времену зла надахњује и обавезује све људе који ово разумеју. Видели смо да хуље слободу доживљавају као могућност да у погодном трену зарију нож у леђа своме дугогодишњем пријатељу. Ако је слобода хуља изражена кроз могућност издајства, слобода свих који не припадају њиховом табору мора се саобразно томе изразити кроз могућност презира. Јасно ми је ко сте и не занима ме ваша пресуда, својим џелатима поручује Шешељ. Јасно нам је ко сте и не занимају нас ваше лажи, као ехо одјекује наша порука хуљама.

Ја одавде одлазим у славу. Војислав Шешељ.

Advertisements

О Стефан Душан

Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Овај унос је објављен под Колумна и означен са , , . Забележите сталну везу.