ДСС пред изборним дебаклом?

Војислав Коштуница као персонификација ДСС је одавно persona non grata за водеће српске медије. Међутим, чињеница да данас о слободним медијима можемо само да сањамо не може послужити као оправдање ако се за ДСС изборна трка буде завршила како се наслућује у наслову. Зашто?

Одавно је многима било јасно (а чини ми се да ће изборни резултати то и доказати) да је једина права прилика за опозицију био њен заједнички наступ (кроз јединствену листу СРС-ДСС-Двери). Младим људима из Двери требало је омогућити неколико посланичких мандата (макар њихова снага заиста била 1-2%), ваљало је пронаћи минимум заједничких програмских ставова, оформити јединствени изборни штаб и ући у борбу.

Нећу нагађати ко је одговоран што до тога није дошло. ДСС већ традиционално на изборе излази самостално јер је то њихов приступ и то је „принципијелно“. У реду. И самостално се могло уверљиво наступити, па и после неколико година непорецивог медијског мрака остварити какав-такав изборни резултат.

Међутим, уместо прагматичности, у изборну кампању се ушло са позиција крајње идеолошке ушанчености. Изабрана је „неутралност“ око које се сада окреће читав свет. Да се разумемо, неутралност Србије се може бранити (штавише, верујем да иза те идеје стоје најплеменитије намере), међутим много је лакше оспоравати је. И Београд је својевремено имао статус „отвореног града“, па то није спречило Хитлера да га сравни са земљом. Ако мислите да се данашњи Хитлерови наследници, оличени у НАТО, много разликују од Фирера – бојим се да се грдно варате.

Но, када говоримо о неутралности, много више од њене вредности по себи, упада у очи изузетно слаб маркетиншки потенцијал те речи. Шта мислите, какву реакцију она изазива код просечног српског бирача? Управо тако, неутралност изазива неутралну реакцију. Она једноставно нема емотивни набој. Народ каже: нит’ смрди, нит’ мирише. Уместо да се због тога ова реч „гурне у позадину“, а истури рецимо парола „Србија, а не Европска унија“, очевидна грешка се понавља до изнемоглости.

Ипак, руководство ДСС оптимистички очекује између 7 и 9 процената гласова на изборима. С напредњацима је склопљен пакт о ненападању и, према незваничним сазнањима, воде се разговори о постизборној сарадњи. Ако је такав савез савршено разумљив са позиција Томе (Антонић: „напредњацима данас није потребно да их хвале, важно је само да их се не напада са патриотске стране, односно да то не чини нико сем радикала“), крајње је нејасно какве користи од њега може имати ДСС. Штавише, бићу слободан да поновим да се оваквом тактиком десно крило ДСС излаже опасности потпуног расипања. И тако, док се с једне стране промовише неутралност Србије, а с друге стране јавна тајна је да се кокетира с еврофанатицима – предизборна кампања се води крајње неуверљиво.

Уосталом, како другачије оценити кампању која се доминантно води преко промоција једне књиге? Не делује ли вам то као дијалог са сенима Слободана Јовановића, као нови јалов излет у елитизам уместо силаска у народ? Поруку једног ранијег текста посвећеног напредњацима, завршеног реченицом „знању ту није место“, мирне душе бих данас могао посветити деесесовцима, премда је реч о антиподима кад говоримо о знању. Јер, као што истицање духа и разума није начин да се човек учини омиљеним у друштву, тако ни „елитистичке сеансе“ не могу бити пут до популарности странке. Напротив, знање, дух и разум изазивају код велике већине оних који их не поседују – само мржњу и гнев.

Кажу да је пут до пакла поплочан најбољим намерама. Ако се предизборна кампања ДСС настави у досадашњем стилу, преостаје врло танка нада да крајњи резултат ове партије неће бити још једна потврда поменуте изреке.

Advertisements

О Стефан Душан

Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Овај унос је објављен под Колумна и означен са , , . Забележите сталну везу.

5 реаговања на ДСС пред изборним дебаклом?

  1. Cernisevski каже:

    @“И Београд је својевремено имао статус „отвореног града“, па то није спречило Хитлера да га сравни са земљом“

    – Prica o srpskoj neutralnosti je potpuno promasena,i , premda plemenita, u sustini krajnje opasna ideja, koja je ujedno najbolji garant da ce nam se aktuelna nacionalna katastrofa ponovo dogoditi.Toliko puta sam na to reagovao da stvarno vise nemam snage ni volje, Vasa zapazanja o tome su sasvim tacna.

    Cinjenica da je poziv na zajednicki nastup (ciji su inicijatori cak prepustili glavnu rec starijim strankama) prosto ignorisan, govori da je doslo vreme da se opozicija zapita (ili jos bolje da nam konacno prizna) – sta je uopste svrha i cilj njihovog postojanja ?

  2. Sonja Pavlovic каже:

    Ne čini li vam se da je ideja o neutralnosti zapravo bez ikakve suštine? Ona podrazumeva blokovsku podeljenost, koje više nema. A ako se neutralnost razume kao nesvrstavanje uz Zapad, s jedne, a Rusiju i KInu, s druge strane, onda ona počiva na nerazumevanju savremenog sveta. Imam utisak da jedino u Srbiji, iz velikog broja razloga, postoji taj stav da su Kina i SAD u „ratu“ ili da izmedju SAD i Rusije vlada nekakvo „neprijateljstvo.“ Ako se pod neutralnošću misli nepribližavanje EU, čak i kada bi nam se ndili dobri izgledi u tom pogledu, onda je u pitanju suštinska kratkovidost.
    Povodom Koštunice i DSS: oni ni posle izbora neće biti u stanju da uđu u kvalitetnu koaliciju sa bilo kim, jer postoji velika diskrepancija između njihove realne snage i apsiracija glavnih figura DSSa. NIkolić i Vučić nemaju razloga, niti to smeju zbog svojih glasača, da Koštunici prepuste premijersku poziciju ili njegovim ljudima najvažnija ministarstva. Istovremeno, ne verujem da bi Koštunica i njegovi biski saradnici pristali na išta manje.
    Kad je reč o ujedinjenoj opoziciji, čudi me da je zagovara iko ko se seća DOSa. Grdno se varate ako mislite da bi nekakva „patriotska“ ili „domaćinska“ koalicija, imajući u vidu ko se tu ubraja, bila manje raznorodna, manje pocepana ispod površine i manje rastrazana ličnim sujeatama lidera.

    • Cernisevski каже:

      @“Kad je reč o ujedinjenoj opoziciji, čudi me da je zagovara iko ko se seća DOSa.“

      – Mene opet cudi da je ne zagovara svako ko se seca DOS-a.
      Ujedinjeni su dosli na vlast (bez obzira uz ciju podrsku) , i u sustini, vladaju i dan danas.
      E sad, stranka koja ocenjuje (na osnovu istrazivanja) da moze sama da osvoji vlast (ili da ce je obezbediti uz malu podrsku) mozda i ne mora da razmislja u relacijama neke koalicije.

      I da, misljenja sam da izmedju SAD i Rusije vlada i te kakvo neprijateljstvo. Cemu raketni stit ako nije tako, otkud da je Rusija prakticno opkoljena snagama NATO ? Ne mislim da je razlog neki partnerski odnos, o prijateljstvu da se i ne govori.

      – Pozdrav, Milos

    • Сукоби и напетост између Запада и Русије су светска геополитичка константа још од времена Наполеона. Они трају и данас; литература на ту тему је огромна. Што се тиче коалиције, ако је то могао Преокрет, не видим зашто не би и родољубиве организације.

      • Cernisevski каже:

        @|“Што се тиче коалиције, ако је то могао Преокрет, не видим зашто не би и родољубиве организације.“

        – Dopustite da na ovu temu ponovim svoj komentar sa jednog drugog portala, na izvanredan tekst Olivera Vulovica koji obradjuje ovu temu:
        ———————————————————
        @Vulovic : „Политичком причом која се пласира из опозиционих страначких кухиња, да ови избори у ствари ништа и не представљају, јер ће за годину-две доћи до огромне силине економског незадовољаства у држави, а самим тим и до превремених избора, је политичка димна бомба којом потоњи покушавају да замаскирају ускостраначки политики себичлук и њихову недостојност историјског тренутка у којем се као држава и народ налазимо. Националне политичке групације у Србији су одбиле да изборно саобразе борбу за главне постулате националне просвећене власти, а бране се од те идеје зарезима из страначких програма и ако од њих нико није ни тражио оодустајања од њих(……).

        (…) Три поменуте партије су посебно одговорне јер је улог на овим изборима слобода и врло су ретке историјске околности када се она може досегнути и путем изборног поступка као што се могло на овим изборима и због свега тога националне странке у Србији сносе посебну и немерљиву одговорност на коју ће од народа бити кад-тад позвани.“

        —————-

        – Ne bih u isti kos bas stavio Dveri, jer je inicijativa potekla od njih, sem toga, poziv nije bio samo putem medija. Isto tako, malo je nategnuta pretpostavka da Dveri zele u samostalnu koaliciju sa SNS. Ali to ne menja sustinu zalosne istine koju ste verno izneli u citiranim pasusima.

        Ako je sve ovo sto se desava deo nekog ciklusa umiranja starog i radjanja novog (sto je bolja varijanta), i ako je ovo najbolji opozicioni odgovor na tekuci nacionalnu katastrofu, onda se proces propadanja jos nije zavrsio. Da jeste, ne bismo vise imali ovakvu opoziciju.

        Valjda ce neko od odnarodjenih opozicionih glavesina da se spusti sa umisljenih visina, i da se souci sa zalosnom istinom koja izbija iz Vulovicevog teksta.

Затворено за коментаре.