Јадранка Шешељ као председнички кандидат

У претходној епизоди мог „председничког серијала“ половином марта најавио сам да ће Тадић по свој прилици ићи на председничке изборе. Написао сам и да ће то бити знак оптимизма режима. Неко ће рећи да сам прерано кукурикнуо јер, гле! по Борисовом подношењу оставке поједини аналитичари пожурише са својим верзијама које се крећу од запитаности о чему је ту реч па до генијалног закључка да је председник очајан због рђаве ситуације у којој се налази његова странка, те је зато решио да је витешким бојем подржи.

Дуго председниково размишљање било је само представа за народ. Одлука о изласку на председничке изборе донета је одавно, а лична кампања води се већ недељама пред очима читаве јавности. Разумевање психолошког профила Тадића омогућава нам да устврдимо да је одлука о изборима донета после брижљиве анализе и истраживања јавног мњења. Председников нарцизам ни по коју цену не ставља на коцку сопствену позицију. Његова процена може бити и погрешна, но хајде за тренутак да уђемо у Борисову кожу. Опозиција је слаба и разједињена, а у њеном крилу њишти огромни тројански коњ. То одмах наводи на помисао да се на време приступило моделовању другог изборног круга преко истраживања кључног дуела Тадић-Николић. Богосављевић или неко други из те екипе то може да обави довољно брзо и релативно прецизно. Остављам вас да верујете како ће грађевински техничар из Бајчетине на крају победити. Нада умире последња, предизборно је време и не треба ширити дефетизам.

Мора се признати да Војислав Шешељ, премда већ предуго у тамници, има сјајан преглед догађаја на политичкој сцени Србије. Потези које је до сада повукао у предизборној кампањи просто импресионирају. Најпре уочавамо повлачење старијих кадрова радикала и бацање у ватру млађе гарде. Јасна предизборна стратегија која је предочена на радикалској слави представља једини могући начин да странка уопште опстане на политичкој сцени. Једно време се причало да ће млади Александар Мартиновић (кажу, Шешељев љубимац) бити радикалски председнички кандидат. Али зашто то радити ако је јасно да су председнички избори мање-више већ одлучени? Зашто уписивати минус у биографију младог политичара? Да се разумемо, њему нико не би могао замерити на том неуспеху, но постоји и други, много битнији разлог да се то не чини.

Уместо тога повучен је по мом скромном мишљењу један од најбољих потеза у новијој историји српског вишестраначја. Нико наравно не може гарантовати да ће он донети резултате радикалима (кажу да је политика курва и све прогнозе су ту незахвалне), али иза тог потеза несумњиво стоји дубоко разумевање српског менталитета и позиције радикала. Кандидовање Јадранке Шешељ је са становишта радикала изванредна прилика да се ови председнички избори максимално искористе као средство за јачање парламентарне кампање. Свако разуме да Јадранка неће победити, нико боље од самог Шешеља. Међутим, основни практични проблем с којим се радикали данас суочавају је – недостатак харизме. Прецизније речено, њима је харизма ради тога и отета и на дуже време склоњена у Хаг. Нико боље од радикала није схватио тачност оне сурове изреке „далеко од очију, далеко и од срца“. Њихов главни задатак је стога да покушају да поврате ту личну харизму, да је на неки начин учине присутном и видљивом. Игра се на емоције. А ко то може учинити боље од супруге заточеног лидера?

Advertisements

О Стефан Душан

Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Овај унос је објављен под Колумна и означен са , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Јадранка Шешељ као председнички кандидат

  1. Повратни пинг: Стефан ДУШАН: О изборним шансама радикала – Српски културни клуб | Српски културни клуб

Затворено за коментаре.