Agent Smith као инвентар телевизијских студија

Други и трећи део филмске трилогије Матрикс нису ми се свидели. Уосталом, ретки су примери успешних наставака великих филмова. Клонирање агента Смита, тог непопустљивог браниоца једне филмске дистопије, посебно ми је изгледало као несрећно претеривање. Међутим, медијска сцена Србије ових година убедљиво нам сведочи да то клонирање заправо може бити једна врло успешна алегорија.

Бацивши поглед на прошли Утисак недеље запазио сам најпре наступ извесног аналитичара Павловића. Сав запенушао у пронапредњачкој реторици, у једном тренутку свога наступа поменувши Војислава Коштуницу, извесни аналитичар је узгред, као да се то само по себи разуме, Воју и његове следбенике прогласио екстремистима. До сада сам био сведок бројних медијских насртаја на Коштуницу, међутим не могу се сетити да је реч „екстремизам“ икада била тако експлицитно употребљена као средство етикетирања. Другосрбијанску менажерију не рачунам. By the way, колика је данас уопште разлика између другосрбијанаца и задртих напредњака? Авај, Војина уљудност, умереност, скромност, монашка доследност у одбрани извесних принципа, потпуно одсуство среброљубља, избегавање било каквих демагогошких излета, врхунско образовање, укорењеност у слободарску и демократску традицију српског народа, данас доказана спремност за промену у најбољем смислу те речи, никако не спречавају режимског Agent Smith аналитичара да својим речима посведочи себе.

А одмах после првог извесног аналитичара – политиколога Павловића – наступио је други извесни аналитичар – економиста Стевановић. У одговору на питање о укидању ПДВ-а на опрему и храну за бебе, овај се извесни аналитичар најпре – обратите пажњу, такође узгред! – озбиљно запитао да ли су држави уопште потребне мере за повећање наталитета, е да би после тога рутински прешао на некакву досадну економистичку причу. Податак да је између два пописа скоро 400,000 људи у Србији нестало – нашем Agent Smith аналитичару не значи ништа. Ту дограбих даљински управљач те искључих паклену кутију. Десетак минута је више но довољна дневна доза мазохизма.

И тако долазимо до поенте читаве приче. Agent Smith је неопходан овом режиму како би читава прича изгледала уверљиво. Јер, Agent Smith је наводно независан, што треба да значи да он нема никакве везе с властима. У сваком случају медијски конзументи су дужни да поверују у његову независност. У међувремену клонови које Agent Smith сеје по свим српским телевизијским станицама напросто жаре и пале. Управо њихова бројност је оно што их чини уверљивим. Колико год та бројност била релативна (а режим по српским телевизијама не обрће више од неколико десетина својих Agent Smith аналитичара), толико је она сасвим довољна за постизање ефекта уверљивости.

У таквим условима оно што је данас преостало од опозиције (СРС, Двери и ДСС) неодољиво подсећа на усамљеног хероја Неа који се одважно супротставља Agent Smith клоновима. Али, за разлику од холивудског филмског јунака који на крају увек побеђује, колике су шансе српског Неа?

Advertisements

О Стефан Душан

Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Овај унос је објављен под Колумна и означен са , , . Забележите сталну везу.