Политички олош Србије

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић оценио је да је политички значај избора Вука Јеремића за председавајућег ГС УН много мањи од трошка Јеремићеве кампање коју је „водио широм света“. Ђурић је као „срећну околност“ навео да су, због протоколарне функције председавајућег, „мање шансе да Јеремић прави тако велику штету какву је наносио интересима Србије као шеф дипломатије“.

Далеко сам од позиција оних који Вука Јеремића представљају као некакву икону патриотизма. Прича о одважном појединцу који је, ето, стицајем околности постао члан једне уистину паклене екипе, што му ипак нимало није сметало да доследно спроводи своју политику одбране српских националних интереса, одувек ми је звучала крајње бизарно и шупље. Зашто су забога паклени толерисали њега, а зашто он њих?

Међутим, као што горња вест показује, постоје и они којима Јеремић не може бити подобан ни за какву функцију. Вук је, наиме, Србин. Наречени су зато свим срцем навијали за његовог противкандидата, Литванца. Јер, тај је изгледа кориснији по српске националне интересе, виђене очима ове политичке групације. И, ако начинимо тај напор те покушамо да размишљамо њиховим вијугама, преокретени су у праву. Ако би га неко уопште питао, политичар из редова потомака древних Балта би свакако пре пристао на територијално комадање њему далеке и непознате Србије, на данашње отимање Космета, те сутрашње отцепљење Рашке и Војводине. Србија би тако брже била сведена на простор некадашњег београдског пашалука, што је неименовани идеал наших јунака. Што мање Србије и њеног историјског идентитета, то мање проблема. Тако једноставно.

Заиста, како је могуће да једна тако монструозна политичка странка буде основана, постане довољно популарна у народу и на концу помоћу гласова бирача уђе у скупштину? Греше они који лаконски све своде само на новац (који неспорно притиче за разне антисрпске пројекте). Ради се о феномену самомржње (нем. Selbsthass, аутошовинизам, србомржња) уобличеном у политичку странку. Ова појава је проучена на бројним ваљано документованим историјским примерима јеврејске самомржње. Примера ради, постоји међународна организација ортодоксних Јевреја под именом Neturei Karta која, сагласно њиховом схватању учењâ Торе и Талмуда, сматра да Јевреји немају право на државу Израел. Јевреји стога треба да живе под влашћу других народа, као што је то било миленијумима. Поред јеврејске, данас су у светским оквирима јасно препознатљиве и српска и руска самомржња. Погледајте само руску опозицију. Она је слика у огледалу српске псеудоелите и њене марионетске власти.

Постоји и битна разлика у односу на Србију. Изванредно уређена држава Израел способна је да се успешно носи са својим екстремистима и да их политички маргинализује. Владимир Путин, са своје стране, није вољан да руској врсти преокретена попусти ни за милиметар. У Србији, међутим, једна минорна екстремистичка групација добија сву могућу медијску пажњу. Тако она постаје mainstream, самозвана авангарда коју треба следити. Бројна издања емисије Оље Бећковић су најбољи доказ. Уосталом, ових дана је најављено да би лидер србомрзачке странке могао да постане министар у новој влади, можда и на позицији коју је раније држао управо Вук Јеремић. Замислите вођу поменуте јеврејске секте на месту министра иностраних послова Израела. Или, рецимо, Гарија Каспарова на челу МИП-а Русије.

Преокретени, дакле, у Србији нису сами. И то никако не треба заборавити. При том, немам у виду Кристину и Ђенку, илити представнике „културне елите“, који су их подржали у кампањи. Србија нажалост одавно није слободна држава, те није у стању да се ефикасно избори са овом горућом социопатолошком појавом и сведе је на разумну меру. Једино што као грађани можемо учинити је да ствари назовемо правим именом. До ослобођења.

Advertisements

О Стефан Душан

Књиге су хладни, али поуздани пријатељи.
Овај унос је објављен под Колумна и означен са , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Политички олош Србије

  1. Станимир Трифуновић каже:

    …или, када вредносни нихилизам постане нормативни стандард подавања окупатору.

Затворено за коментаре.