За њих се гласало масовно: напредњаци

Добро је што жути више не владају Србијом. Није, међутим, добро што се на власти налази њихова умекшана верзија познатија као Српска напредна странка.

„Влада Србије разматра модел који би омогућио да њени представници учествују на регионалним скуповима на којима би Косово било представљено и без фусноте. ’Закључено је да је напуштањем форума губила само Србија, трошен је беспотребан новац на путне трошкове, а нашим људима је било непријатно што су морали демонстративно да одлазе’, изјавио је извор Блица из Владе Србије.“

Тако, у сажетом облику, гласи недавна информација, коју су у Приштини иначе задовољно објављивали као вест дана. Помислио сам да је у питању пробни балон. Међутим, исте вечери у дневнику Тијанићевог (дез)информативног сервиса „европске“ Србије (да нам то не понављају толико упорно, можда бисмо били уверени да нам је Србијица јужноамеричка?) објављено је нешто што је представљено као „деманти“ потпредседнице Владе Србије за евроинтеграције Сузане Грубјешић. Наречена поред осталог сматра да је штетно за Србију ако се њени заступници не појављују на регионалним скуповима на којима учествују и представници тзв. државе Косово. Шта рећи? Каква власт, такав и деманти.

Авај, Тијанићева натовизија управо извештава да је Влада донела одлуку о тзв. асиметричној фусноти. Фамозна фуснота се, наиме, на регионалним скуповима мора појавити само први пут приликом представљања нарко-државе Косово. Можемо већ претпоставити како ће превејани трговци органима то искористити за стављање фусноте у небитне најаве скупова, док ће иста та фуснота испарити приликом сваког следећег појављивања назива Косова. Да ствар није жалосна, била би смешна. Дакле, напредњачка власт са својим сателитима наставља тамо где је претходна влада Демократске странке стала. Након усвајања Статута Војводине, доношења Декларације о Сребреници, капитулантске косовске Резолуције и губитничке косметске политике, те безбројних перверзних извињења које жртва упућује својим џелатима, на ред је дошла и „асиметрична фуснота“, овог пута у изведби напредњака.

О веселој дружини Томе и Алека на алтернативним порталима је написано више него довољно озбиљних чланака још пре прошлих избора. Тако је др Миша Ђурковић својевремено устврдио: „То да је СНС креација странаца који су то осмислили, тајкуна који су то морали да плате, и жутих који су морали да им дају медије и који их противуставно држе у парламенту већ више од две године итд, већ је дегутантно понављати“. Још нешто на истом месту изрече Миша, нешто што данас звучи поприлично пророчански: „Пазите, глас за промене тражи странка која тврди да хоће да спроводи исти програм као они на власти. Извини, пријатељу, па тај програм нас је и довео довде. (…) онда је сасвим логично да ће и кад ви дођете на власт, економију да води Динкић (подвукао СД), политику идентитета кадрови ЛДП, одбрану неко ко ће да настави улазак у НАТО итд“.

Како је на појаву напредњака реаговала конзервативна Русија? Ана Филимонова, одличан понавалац политичких прилика у Србији, још 2008. пише текст с (такође) пророчким насловом Специјална операција ликвидације Српске радикалне странке. Томислав Николић је, закључује Филимонова, „одскора уписан у систем прозападних снага у Србији, где је за свакога на политичкој сцени дефинисано место и улога и разрађена стратегија деловања“. А након познатог антируског испада (усред западњачке окупације Србије) садашње напредњачке министарке и ноторне феминисткиње Зоране Михајловић-Милановић, Филимонова ће устврдити: „Група Николића – Вучића, која је створила Српску напредну странку, апсолутно је нова појава у политичком животу Србије, која је изразито антируске природе“.

И тако даље. Ова хрестоматија је обимна, али због простора нећу наводити све упутнице (заинтересоване упућујем на упутнице из неких мојих ранијих текстова). Све је то дакле било доступно заинтересованима. Али није изазвало било какав ефекат. Интернет у Србији није утицајан медиј. Сем тога, у Србији се генерално мало чита, а јавно мњење доминантно обликују телевизијски програми под стриктном контролом евроатлантских агената. Слаб образовни ниво популације погодује успеху демагогâ без икаквих политичких програма.

Најновија истраживања јавног мњења показују оно што се могло наслутити: напредњаци са својом умекшано жутом политиком доминирају. Под насловом (који поново помера границе) Напредњаци све популарији међу идиотима Васељенска преноси резултате истаживања агенције Фактор плус, према којима највећи рејтинг у Србији тренутно има СНС, коју подржава 29,1 одсто бирачког тела. Следе демократе, са 20 одсто, а на трећем месту је СПС са 12,2 процента.

На основу сопственог проучавања феномена напредњака (и посебно, њиховог гласачког тела), слободан сам да устврдим да ће горњи резултати, кад је реч о напредњацима, представљати доминантан тренд и у дугим годинама које су пред нама. Једини политичари који би могли да зауставе погубну доминацију напредњака, два Војислава, неће то учинити. Први (Шешељ) зато што га Империја никада неће ослободити из кафкијанског казамата. Други (Коштуница) због сопствене инертности која највише штете наноси њему самом.

С друге стране, вера у напредњаке коју исказују њихове присталице је дубоко ирационална: било каква нова непочинства њихових идола неће натерати ове људе да промене став. Цунами малограђанштине који је напредњаке довео на власт озбиљно прети да потопи српску будућност. Излаз се не назире.